Predstava bazirana na tragediji Oskara Panize "Koncil o ljubavi".
- režija Nenad Čolić
- glumci Ranko Trifković, Maša Jelić, Dejan Stojković, Marko Potkonjak, Nenad Čolić
- scena i kostim Ivana Čolić
- pr manager Dubravka Vujinović
- fotografija Saša Stajić, Marija Janković, Milanka Balaban
- tekst O. Paniza "Koncil o ljubavi", F. M. Dostojevski "Braća karamazovi", L. D. Trocki "Izdana revolucija", V. I. Lenjin – citati, F. Kalo – citati, H. D. Lofting "Doktor Dulitl" i lični tekstovi glumaca
- muzika songovi i autorski radovi
- premijera 12. jun 2002, BITEF teatar
- festivali Pančevo `02; Tremafest `03 – Ruma, nagrada za najboljupredstavu u celini, najbolju režiju, kostim, glumicu i glumca; MANOEVER `03 – Leipzig, Nemačka; Reminiscencije teatralne `04 – Krakov, Poljska; Kulturni centar Zamak `04 – Poznanj, Poljska
- pomogli Skupština grada Beograda – Sekretarijat za kulturu & Pro Helvetia
- koprodukcija Plavo pozorište i BITEF teatar
''Pre tačno pet godina u razgovoru sa jednim od svojih učitelja, rođena je početna motivacija za nastanak jedne ovakve predstave. On mi je tada rekao da je naša civilizacija civilizacija odgovora, a ne pitanja. Tada sam shvatio da u nedostatku odgovora nastaje nervoza. A nervoza neumitno dovodi do ishitrenih i strahom zarobljenih sudova. Samo da bi se iz pozicije neznanja što pre izašlo.
Ljudski sistem vrednosti je prepun takvih sudova. Vremenom su se etablirali i postali zvanični. Oni regulisu odnos spram Boga i đavola, dobra i zla, ljubavi i krivice, kazne i nagrade. U doba arhaičnog čoveka nije postojala psihologija. Stvari su bile regulisane potpunom sjedinjenošću Boga i svekolikog postojanja. U takvim okolnostima je svaka nova senzacija, svaka neobičnost bila lako objašnjiva.
Danas stvari stoje drugačije. Čovek je postao slobodan da potraži odgovor, a jedini instrumenti kojima raspolaže su ishitreni i strahom zarobljeni sudovi. Nauka vrlo brzo pada u drugi plan i tako nastaju pogrešne akcije sa strašnim posledicama.
Da li će paradoksalna ćovekova potreba za većitim osvajanjem jednom zauvek izgubljene slobode ipak jednog dana dovesti do neke nove forme, do potpune emanacije i, zašto da ne, do tog novog čoveka. Čoveka kome je sve dozvoljeno.
Ili uvek sledi neka nova kazna!''
Nenad Čolić, 2002
''Kad nađeš svog demona više nećeš biti sam na svetu... I zajedno s njim ćeš moći da izazoves ovaj glupi tupi svet, moći ćeš da prezireš te maske vodnjikavo plavih očiju što te okružuju... I samo ako u samrtnom času smogneš snage da samom sebi kažeš: dopoustio sam svom demonu da dođe do reči, moći ćeš da kažeš da je tvoja životna misija izvršena''
Oscar Pannizza |
