posvećeno Knutu Gajsleru
- Scenario i režija Nenad Čolić
- Učestvuju Jelena Martinović, Marko Potkonjak, Maša Jelić, Dejan Stojković
- Scena, kostim, program Ivana Čolić
- pr manager Dubravka Vujinović
- instruktorka klasičnog indijskog plesa Violeta Purhmajer (Venurati)
- Muzika Tradicionalna duhovna muzika drevne Indije – Bhajan; “Svilen konac“ – srpska tradicionalna pesma, V.A. Mocart – Simfonija br. 40; Princ - “Purpule Rain”, ”Te Amo Corazon”
- Plesovi Klasični indijski plesovi: Bharata-natyam, Rajasthan
- tekst H. Hese - "Stepski vuk", “Eseji”, “Hodočašće”; I. Hajlbut - “Poslanstvo Hermana Hesea u našem dobu”
- literatura H. Hese – "Demian", "Narcis i zlatousti", "Sidarta", "Igra stakelnih perli", "Umetnost dokolice", "Samovolja", "Srećan je ko ume da voli"; K. Ristić – "Klopka posesivnosti"
- koprodukcija Plavo pozorište & Festival Stadt Deiner Liebe / Neues Theatre Halle / Kulturinsel Halle
- premijera 24.06.2006. Hale, Nemačka Festival Stadt Deiner Liebe / Neues Theatre Halle / Kulturinsel Halle
- festivali:
Studentski dom Pančevo 2007;
Crnorečje Boljevac 2007;
Kulturni centar Dvorek Artura 2007– Gdanjsk, Poljska (u okviru programa "Atelje" Grotovski instituta iz Vroclava);
Festival Openings 2007 – Grotovski institut Vroclav, Poljska;
INFANT Novi Sad 2007;
Centar za kulturu Mladenovac 2007;Pozorište Specchi e memorie - Milano, Italija 2007
PEVAM KAO DA SAM PTICA je stih iz Geteove pesme "Pevač". To je pesma koju je petnaestogodišnji Herman Hese recitovao učeći i služeći u jednom evangelističkom manastiru kada mu je repetitor zamerio da je taj stih recitovao previše obesno i slobodno. To je mladi Hese zapisao u svom pismu roditeljima iz čega se može videti da je to bila jedna od prvih žaoka represije spoljnjeg sveta koju je istinoljubivo i slobodoljubivo čulno biće Hermana Hesea veoma bolno osetilo.
PEVAM KAO DA SAM PTICA je izraz naše duševne potrebe. To je još jedna predstava Plavog pozorišta bazirana na protivurečnostima pitanja slobode. Ovog puta iz ugla jednog evropskog građanina čiji život odiše besmislenošću i zbrkom, bezumnošću i snom, kao život svih ljudi koji neće više da se lažu. Bolno osećanje Hermana Hesea koje se provlači kroz sva njegova dela i koje kroz njegov život odzvanja kao vapaj građanske slobode, bilo je naša inspiracija i naša uteha.
PEVAM KAO DA SAM PTICA je avantura grupe umetnika koji ne napuštaju svoje tlo, ali hodočasteći stopama Hermana Hesea stižu do magičnog pozorišta u kome je sve moguće, ako prethodno ostavite svoju problematičnu ličnost u garderobi. Moguće je da se izbrišu granice kulture i duhovnosti, moguće je da se radost suprotstavi vekovima ratovanja, moguće je da se emancipacija odvija uprkos ksenofobiji i posesivnosti.
PEVAM KAO DA SAM PTICA je priča čiji put vodi u spasenje. Jedan pisac pronalazi likove iz svojih romana. Oni mu pomažu da doživi unutrašnju promenu. Da bi se to dogodilo on mora da želi tu promenu i da prođe kroz čitavo svoje unutrašnje prostranstvo. Ako ostane na uskom komadu svoga bića uskoro će propasti. Duhovna promena je jedno od najtežih ljudskih iskušenja. Njena nagrada je odrastanje.
PEVAM KAO DA SAM PTICA je proces meditacije u kome smo pokušali da utičemo na kliše svog mentalnog i telesnog sklopa koji je određen isključivo u koordinatama evropske tradicije. Prateći tragove svoga pisca i mi smo se uputili ka istoku. Učili smo i sticali osnovna znanja iz oblasti indijske tradicionalne duhovne muzike i indijskih klasičnih plesova barata-natjama i radžastana. To je za nas bilo važno glumačko i ljudsko iskustvo. Ono nam je pomoglo da uđemo u jedan drugačiji civilizacijski prostor gde smo se susreli sa mnogim principima i zakonima koji su nama do tada bili malo poznati. Sve je to veoma obogatilo naš život i promenilo naš odnos prema radu u teatru.
PEVAM KAO DA SAM PTICA je predstava koja je krenula od položaja građanina u procesu individuacije. Zatim je naišla na magično ostvarenje Heseovog sna o spoju dva sveta, dve civilizacije. Nstavila je svoje traganje putevima posvećenja, putevima poverenja, putevima poslušanja. Na kraju je stigla do smeha besmrtnosti, smeha nad samim sobom.
Hvala Hermanu Heseu.
Nenad Čolić
|
