Specchi e memorie
Relativni apsolut

nedelja, 5. oktobar u 20h,
Ustanova kulture Vuk Karadzic,Kult teatar,
Bulevar Kralja Aleksandra 77A, Beograd 

• Režija: Massimo Đianeti
• Glumci: Daniela Damiani, Saverio Fiano

Predstava je nastala s jedne strane, u okviru procesa proucavanja i posmatranja Coveka, njegovog ponašanja i uslovnosti, a sa druge strane, u okviru istraživanja pozorišnog i ekspresivnog jezika, što predstavlja liniju stalnog procesa istraživanja pozorišta Specchi e memorie. Osnovna metafora predstave tice se ocigledne suprotnosti izmedu «relativa» i «apsoluta». Prve recenice Ðakoma Leopardija i poslednje Fridriha Nicea (koji postaju Džek - Ðakomo i Fred - Fridrih, ulicni sviraci u predstavi), daju kljuc citanja vizije koju je trupa htela da postavi u prvi plan posmatranja: relativnost coveka – kao fenomena, kao inividue, kao postojanja – koja je deo apsolutne stvarnosti. Ali covek ili ne primecuje ili zaboravlja ili ne zna ili teži zaboravu i živi svoju relativnost kao apsolut. Jezik predstave je namerno strukturiran kao jezik «živih slika», koje slede jedna drugu u žestokom ritmu, pokazujuci život u svojoj krhkoj suštini.

Specchi e Memorie

Specchi e Memorie osnovao je 1987. godine Masimo Đaneti.

Specchi e Memorie je imalo pozorišne korene, i prvih godina kao svoje uzore i izvore inspiracije imalo je Odin teatar, posebno u radu sa Torgerom Vetalom, i Teatar laboratoriju Ježija Grotovskog u radu sa Renom Mireckom.

1995. godine Specchi e Memorie počinje da otvara svoj rad  i u parateatarskom pravcu, a od 1998. godine stvara i organizuje pedagoške projekte. Članovi Specchi e Memorie nastavljaju istraživanje, proučavanje i korišćenje različitih grana filozofije, poezije i književnosti a sve češće i grana psihologije i ljudskog iskustva, epistemologije, sociobiologije, prirodnih nauka i sl, kao osnovni pravac razvojnog procesa njihovog znanja, iskustva i vizije.

"Pozorišni rad ne može biti viđen samo kao proces za dobijanje estetskih rezultata i produkata, već i kao sredstvo da se otkrije, dokaže i iskomunicira nešto novo o Ljudskom Biću i Realnosti, u specifičnom i apsolutnom smislu."

 www.specchiememorie.it

Masimo Đaneti, predavanje
Pozorište i Covek - Glumac izmedu Misli i Komunikacije

ponedeljak, 6. oktobar u 18h,
Italijanski institut za kulturu 
Kneza Miloša 56, Beograd

• Šta radi i šta može da uradi Pozorište kako bi se suocilo sa neprijatnošcu, sa strahom, sa neprilagodenošcu, sa nemanjem ideja, ideala, smisla koje Ljudsko Bice živi oduvek a na poseban nacin u ovom našem Vremenu u kome je Covek smislio razna “rešenja”: Filozofiju, Politiku, Religiju, Nauku koje izgleda da nisu više u stanju da ispune ulogu kompasa zbog cega su smišljne, i postaju udaljne na margine “obicnog života”, života koji živimo, koji Ljudsko Bice u svakom slucaju treba da nastavi?
• Šta radi i šta može da uradi Pozorište da bi odgovorilo na stara i nova pitanja koje Covek postavlja u odnosu na sebe, Coveka uopšte i Stvarnost koja ga okružuje?
• Šta radi Pozorište kako bi probudilo hrabrost, energiju, kreativnost, interes za Drugoga, u Coveku koji je, manje ili više svesno pomiren sa sudbinom i koji kao svoj jedini cilj pronalazi beg od bola i patnje i potragu za fizickim i materijalnim dobrostanjem?
• Može li Pozorište da postane glavni instrument za spoznaju sebe samih i Realnosti, bilo da je ona subjektivna ili objektivna?
  
  Masimo Ðaneti

Telefoni za informacije: 064 190 30 64, 064 489 53 34.

Cena ulaznice za predstave: 300 dinara.
Ulaz na predavanje je slobodan.